Jeti kraba

Nedavno je otkrivena vrsta rakova koja je najčudnija koju ste ikada videli.KIVA puravida, vrsta "Jeti rakova" živi u blizini podvodnih otvora metana hrani se bakterijama koje hvata uz pomoć dlaka koje su im izrasle na klještima.

Endrju Turber, morski ekolog sa Univerziteta Oregon, prvi je otkrio ove rakove u blizini Kosta Rike 2006. godine. Jeti rakovi, nazvani po svojim neobičnim belim izraslinama na klještima. Kada su gladni, rakovi koriste svoja usta u obliku češlja da pojedu bakterije koje su im se namnožile na klještima.

- Tako duboko ispod površine mora nema dovoljno hrane, pa životinje koriste svu energiju koja padne na morsko dno - objasnio je Turber

Lisnati morski zmaj

U morskim vodama oko juzne Australije, mreskaju se alge i cijele sume kelpa (divovskih algi), a zajedno s njima ljuljuska se i listasti morski zmaj. Morski zmajevi su se okitili lelujavim, maslinastozelenim listolikim nastavcima po celom telu zbog cega izgledaju gotovo isto kao i alge medju kojima zive, a svojim pokretima cak i oponasaju njihovo ljuljuskanje! Tako su morski zmajevi jedine zivotinje na planetu koje se skrivaju – kretanjem. Lisnati nastavci sluze samo za kamuflazu, a zmajevi se krecu pomocu sicusnih prozirnih peraja na leđima i sa strane vrata. Vanjska povrsina tijela gradjena je od kostanih prstenova i tvrda je poput oklopa. Istovremeno je i jako kruta pa im se teško kretati (kao i vitezovima u oklopu). Najdraža hrana su im račići rašljonošci koje pronalazi u blizini algi u cijoj se senci skrivaju, a usisavaju ih pomocu svoje cevolike njuske. Lisnati morski zmajevi mogu pomicati jedno oko neovisno o drugome tako da mogu pratiti kretanje zivotinja u svojoj okolini, a da pritom ne odaju svoju nazocnost. Kao i kod njihovih rodjaka, morskih konjica i sila, roditeljske duznosti obavlja muzjak. Zenka samo pricvrsti jaja na naboranu povrsinu s donje strane mužjakova repa. Četiri do šest tjedana mužjak čuva i nosi jaja iz kojih tada počnu izlaziti minijaturni lisnati zmajići. Tata im pomaze da izadju tako da trese rep ili ga trlja o alge. Cim mali morski zmajici (velicine smokija) napuste sigurnost ocevog repa, moraju se brinuti sami za sebe i samostalno traziti hranu. Tako sicusni, lak su plen ribama i rakovima te nazalost samo jedan od njih 20 prezivi do odrasle dobi

Dzinovska kokosova kraba

Visoko medju grozdovima kokosovih oraha na palmama koje rastu na ostrvima jugozapadnog Pacifika i Indijskog okeana moze se pronaci i neocekivani berac - kokosova kraba. Teska oko pet kilograma, tela dugackog cetrdesetak centimetara i raspona nogu od čak jedan metar, ova neobična životinja je najveći kopneni zglavkar na svetu. Pošto ne voli drustvo, poznata je i kao rak-usamljenik, zovu je i kraba lopov, jer je sklona da sakuplja sjajne predmete.
Kokosova kraba zivi sama, u jamama i pukotinama stena, a kada nema pogodnijeg mesta za stanovanje, ukopava se u pesak. Pošto ima nedovoljno razvijene disajne organe kojima je neophodna odredjena vlaznost vazduha, tokom dana se krije od sunca. Jedino na podrucjima gusto naseljenim ovim zivotinjama, krabe izlaze i danju, kako bi obezbedile hranu.
Ovaj veliki zglavkar je prava izjelica: jede lisce, trulo voce, kornjacina jaja, meso mrtvih zivotinja i ljucture morskih zivotinja bogate kalcijumom, a cesto otima i hranu od svojih rodjaka. Ipak, najdraza poslastica kokosove krabe su smokve i, kako ime ove zivotinje kaže - kokosovi orasi. U potrazi za njima, kraba je spremna da se uspenje na nekoliko metara visoke sago palme. Kokosove orahe jede na drvetu, ili ih klestima razbija i komada kad padnu na tle.

Pudla moljac

Moljac pudla iz Venecuele zadaje velike probleme biolozima koji imaju zadatak da ga smeste u neku grupu postojecih zivotinjskih vrsta unutar drveta zivota.

Mantis Shrimp

Ova zivotinjica koja podseca na klovna su ljuskari koji se smatraju nabrzim zivotinjama na svetu-to se ne odnosi na njihovo kretanje vec na sposobnost da napadnu. Naime oni poseduju male ekstremitete kojima zadaju direktan udarac neprijatelju i koji im sluze da razbiju razne ljuske i sl., oni ove ekstremitete mogu izbaciti brzinom od 170 m/s. Oci ovih ljuskara spadaju u jedne od najrazvijenijih ociju u zivotinjskom carstvu. Svako od ljudskih ociju stvara jednu sliku, dok jedno oko ovih ljuskara stvara tri razlicite, odnosno ukupno 6 slika. Ljudske oci mogu detektovati 3 talasne duzine dok njihove mogu detektovati 12. Sto samo pokzuje na slozenost njihovih ociju.
Za vise informacija i zanimljiv pogled na ovu zivotinjicu pogledajte:

Plavi zmaj

Ovo preslatko plavo stvorenje moze se pronaci u vodama toplih okeana kako pluta na povrsini uz pomoc gasa koji stvara. Pluta morem ledjima okrenutim prema dole. Veličine je oko 3 cm. Lepe je srebrnastosive i plave boje, a po svojoj formi pravo je malo umetničko delo prirode.

Morski zmaj  se hrani drugim, većim mekušcima, cak i veoma otrovnim, jer je u mogucnosti da skuplja i cuva otrov za sopstvene potrebe. Otrov koncentriše na vrhovima svojih tanjusnih "prstiju" i obzirom da ga koncentrise na tako malom mestu može da proizvede mocniji i smrtonosniji ubod od vrsta kojima se hrani.
                                                                                   

Ravnicarski prugasti tenrek

 Pronadjen je u Africi na Madagaskaru a jedini je sisar koji koristi generisanje zvuka, po cemu su poznate zmije i insekti. Pretezno se hrani crvima i sitnim insektima. Ako se nadje u opasnoti on podize bodljikava pera na ledjima i zabada ih u nos ili sape svog napadaca, ta pera zatim vibriraju generisuci zvuk i plaseci napadaca. Taj zvuk takodje koriste za mejusobnu komunikaciju unutar familije. Njegove karakteristike jos uvek nisu dobro ispitane mada ne verujemo da ce se na njih dugo cekati.